прогу́рати
прогурати
Лема
прогурати
Извор
том 5, стр. 151, редослед 5
- 1.
гурајући покренути напред, провући, протурити кроз што; фиг. убрзати остварење, решење чега.
— Тим путем успијевала је влада да прогура у парламенту ... измјене ... закона. Мј. 193б. Узалуд је покушавао да прогура свој сопствени нацрт закона. Б 1957.
- 2.а.
прогурати се (1).
— Дивизије предње линије ... су прогурале уском просторијом измеђV Карадага и Козјака.
- 2.б.
фиг. проживети мучно, уз тешкоће.
— Откад он погибе, једва прогурасмо живи.
Пододреднице
1. а. гурајући се поћи напред. — У пространој одаји велике сељачке куће набило се толико људи да сам се једва прогурао до угла. Чол. Проrура се, не башu финим начином, кроз хрпу rоспођa. Том. б. фиг. пробити се кроз живот, успети у животу гурајући се. — Требало је заиста срчане воЉе итрезвености да се С оно маЛо средстава прогура до универзитета. Петр. В. 2. фиг. свршити се некако, извући се из чега, ослободити се чега. — Само да се прогура ова потера ... Опасно су нас потерали. Ћос. Д
Изворни текст (OCR)
прогу́рати, про̀гӯра̄м сврш. 1. гурајући покренути напред, провући, протурити кроз што; фиг. убрзати остварење, решење чега. — Тим путем успијевала је влада да прогура у парламенту ... измјене ... закона. Мј. 193б. Узалуд је покушавао да прогура свој сопствени нацрт закона. Б 1957. 2. а. прогурати се (1). — Дивизије предње линије ... су прогурале уском просторијом измеђV Карадага и Козјака. Лаз. М. б. фиг. проживети мучно, уз тешкоће. — Откад он погибе, једва прогурасмо живи. Пав.