прогу̀тати
прогутати
Лема
прогутати
Извор
том 5, стр. 151, редослед 7
- 1.
гутајући пропустити што (храну, пиће и сл.) кроз грло у желудац.
— У три залогаја прогутала колач.
Ако Аустрија прогута Србију, ми Руси ћемо јој огласити рат.
- 2.а.
фиг. прекинути постојање кога, чега примивши у себе.
— Вода прогута и шајке и товар.
Море га прогуrа.
- 2.б.
лишити жживота; уништити.
— Смрт је прогутала три патроле. Пол. 1958. ШумV је ватра прогутала.
- 2.в.
нагло нестати, престати бити видљив изгубивши се у чему.
— Опростио се ... Затим га прогуташе големи џбунови јасмина.
Iонор ... прогута велико језеро. Б 1958.
- 2.г.
изгубити се, ичезнути у чему ачем по интензитету, престати се чути.
— Јак вјетар прогута моју псовку.
- 2.д.
потрошити, упропастити, уништити.
— ^парат је прогутао сав новац.
Други су прогутали сву; његову муку.
- 3.а.
фиг. ћутећи отрпепи какву неправду, непријатност, не одговорити на увреду.
— Григорије ћутећи прогута ту увреду.
Није могао прогутати неких подругљивих примједаба.
- 3.б.
не показати јавно, задржати у себи.
— И крв му бризне
— ћути, бол прогута.
Уме мајка ... и тајну да проrута.
- 3.в.
издржати, поднети нешто тешко, претрнети.
— У младости сам прогутао због ... сликова доста батина.
Оперисзли ми чак и уво, а кажу тешка операција, али и то сам прогутала.
- 4.а.
фиг. врло брзо прочитати: ~ књигу, ~ писмо.
- 4.б.
рећи нејасно, неразговетно, не изрећи сасвим, потуно, до краја.
— Хтио си још нешто да кажеш, али си прогутао.
Одједаред умуче, прогута нешто, посрами се.
кога очима (пог ле дом) гледати у кога живо, нетремице, с највећим интересовањем. — Нана избечила очи ... да га очима прогута. Ад.; ~ пилулу ћутећи поднети, отрпети увреду, неправду; ~ удицу примити мито; ухватити се на чије лепе речи, обећања. — Прогутали сте ви Петрову удицУ, као што су је и други прије вас. Коз. Ј.; ~ жабу имати неугодности. — Долазе ... господа у црном одијелу на ако се запраше, прогутат ћеш жабу.
Фразе
као да је метлу (бандеру, мотку) прогутао постао је непокретан као кип, укипио се, укрутио се. — Од узбуђења ... се укипио, бандеру прогутао. Дав.; прогута ла га је рака умро је; прогутао га је мрак (ноћ, помрчина, тама) нестао је заувек, убијен је; ~ ј езић кажсе се о некоме који не може или неће да кажсе нешто. — Прије бих прогутао језик него што бих ускратио поштовање светом мужу.
Изворни текст (OCR)
прогу̀тати, -а̄м сврш. 1. гутајући пропустити што (храну, пиће и сл.) кроз грло у желудац. — У три залогаја прогутала колач. Пав. фиг. Ако Аустрија прогута Србију, ми Руси ћемо јој огласити рат. Јов. Ј. 2. фиг. а. прекинути постојање кога, чега примивши у себе. — Вода прогута и шајке и товар. Вес. Море га прогуrа. Војн. б. лишити жживота; уништити. — Смрт је прогутала три патроле. Пол. 1958. ШумV је ватра прогутала. Наз. в. нагло нестати, престати бити видљив изгубивши се у чему. — Опростио се ... Затим га прогуташе големи џбунови јасмина. Козарч. Iонор ... прогута велико језеро. Б 1958. Г. изгубити се, ичезнути у чему ачем по интензитету, престати се чути. — Јак вјетар прогута моју псовку. Пав. д. потрошити, упропастити, уништити. — ^парат је прогутао сав новац. Крањч. Стј. Други су прогутали сву; његову муку. Пав. 3. фиг. а. ћутећи отрпепи какву неправду, непријатност, не одговорити на увреду. — Григорије ћутећи прогута ту увреду. Моск. Није могао прогутати неких подругљивих примједаба. Шкреб. б. не показати јавно, задржати у себи. — И крв му бризне — ћути, бол прогута. Јакш. М. Уме мајка ... и тајну да проrута. Макс. в. издржати, поднети нешто тешко, претрнети. — У младости сам прогутао због ... сликова доста батина. Матош. Оперисзли ми чак и уво, а кажу тешка операција, али и то сам прогутала. Рист. 4. фиг. а. врло брзо прочитати: ~ књигу, ~ писмо. б. рећи нејасно, неразговетно, не изрећи сасвим, потуно, до краја. — Хтио си још нешто да кажеш, али си прогутао. Крл. Одједаред умуче, прогута нешто, посрами се. Сек.