про̀дрети
продрети
Лема
продрети
Извор
том 5, стр. 155, редослед 3
- 2.
ијек. про̀дријети (аор. 2. и
- 3.
про̏дре̄; прил. пр. про̀др̄вши и про̀дре̄вши; р. прид. про̏дро, про̏др̄ла, -ло; трп. прид. про̏др̄т) сврш.
- 1.а.
силом пробити, пробушити што.
— Не промаши штит ... ал не продре копље га дуго.
- 1.б.
проћи, пробити се кроз што.
— Зрак сунчани кроз облаке продре.
Она ми је ријеч кроз ухо продрла у мозак и ондје легла тешко и болно.
- 1.в.
нагло, неочекивано проћи кроз што нарушивши постојеће стање.
— Заори, продре ... кроз помрчину блесаст, немушки глас.
- 2.
савладавши тешкоће, препреке пробити се, стићи, допрети до чега, постићи што.
— Истога дана ... једна немачка моторизована колона продрла је у Јајце.
Славко је... брзо продро са својим планом.
- 3.а.
нагло се појавити на површини, избити, помолити се.
— Гдје је глава на земљу панула, ту продрла шадрван-водица.
Ми морамо бити увјерени да је оно истинито ... да продре кад му дође вријеме. Ант.
- 1.б.
избити на јаву, прочути се, сазнати се.
— lас две позване смо сутра на вечеру код Протићевих ... ваљда је тамо што продрло.
- 1.в.
постати познат, приступачан многима.
— По равнијим крајевима ... у које је продрла виша култура, обичаја је све мање.
Игра је из двора помало продрла међу народ.
- 4.
проћи, прожети, прострујати кроз цело тело; обузети, захватити.
— Продре ме свјежина вечери.
У мене и у те продрла је жудња једнога за другим.
- 5.
управити у што, упрети.
— Као и други
— одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. ип.
- 6.
фиг. удубивши се у што схватити, разумети бит, суштину чега.
— Треба само продријети у само срце ствари.
Он ... све посматра са гледишта ... науке, тежње човека да продре у све загонетке света и живота.
Пододреднице
1. подерати се, поцепати се. — Ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продријеше. Вук. 2. а. продерати се (2а). — Продрије се са Змијања Рајко, како Рајко иза грла викну, сва се гора бутум уздрмала. НП Вук. »Тко је то, брате lајо?. — продрем се што ме је грло носило. Јурк. б. (на кога) продерати се (2б). — Тко си ти? — продре се на њу. Крањч. Стј
Изворни текст (OCR)
про̀дрети, про̏дре̄м, ијек. про̀дријети (аор. 2. и 3. л. про̏дре̄; прил. пр. про̀др̄вши и про̀дре̄вши; р. прид. про̏дро, про̏др̄ла, -ло; трп. прид. про̏др̄т) сврш. 1. а. силом пробити, пробушити што. — Не промаши штит ... ал не продре копље га дуго. М-И. б. проћи, пробити се кроз што. — Зрак сунчани кроз облаке продре. Рак. Она ми је ријеч кроз ухо продрла у мозак и ондје легла тешко и болно. Мар. в. нагло, неочекивано проћи кроз што нарушивши постојеће стање. — Заори, продре ... кроз помрчину блесаст, немушки глас. Матош. 2. савладавши тешкоће, препреке пробити се, стићи, допрети до чега, постићи што. — Истога дана ... једна немачка моторизована колона продрла је у Јајце. Дед. В. Славко је... брзо продро са својим планом. Сек. 3. а. нагло се појавити на површини, избити, помолити се. — Гдје је глава на земљу панула, ту продрла шадрван-водица. НПХ. Ми морамо бити увјерени да је оно истинито ... да продре кад му дође вријеме. Ант. 1. б. избити на јаву, прочути се, сазнати се. — lас две позване смо сутра на вечеру код Протићевих ... ваљда је тамо што продрло. Сек. в. постати познат, приступачан многима. — По равнијим крајевима ... у које је продрла виша култура, обичаја је све мање. Ђорђ. Игра је из двора помало продрла међу народ. Тен. 4. проћи, прожети, прострујати кроз цело тело; обузети, захватити. — Продре ме свјежина вечери. Уј. У мене и у те продрла је жудња једнога за другим. Кркл. 5. управити у што, упрети. — Као и други — одврати он бесвјесно и продре очима у њене зјенице. ип. 6. фиг. удубивши се у што схватити, разумети бит, суштину чега. — Треба само продријети у само срце ствари. Крл. Он ... све посматра са гледишта ... науке, тежње човека да продре у све загонетке света и живота. Пед.