Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прожва́кати

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 158

прожва́кати

прожвакати, прожваћем

Стална адреса

Лема

прожвакати

Варијанте

прожваћем, про̀жва̄ће̄м

Извор

том 5, стр. 158, редослед 20

  1. 1.

    и прожва́тати, про̀жва̄ће̄м сврш. 1. потпуно уситнити, размекшати храну или што друго у устима.

    — Није га сметало да уз своје ламентације прожваче слатке залогаје.
    Ков. А.
    Прожваћем два-три залогаја и већ сам био сит.
    Шапч.
  2. 2.

    фиг. полако, једва проговорити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Јес то ти, стриче Стојане?
    — једва прожвака момак.
    Ћоп.
    Иследник подиже главу с портфеља, прожвата својим избријаним бубуљичавим уснама: »Саветујем вам да идете одавде.«
    Моск.
Изворни текст (OCR)
прожва́кати, про̀жва̄че̄м и про̀жва̄ће̄м и прожва́тати, про̀жва̄ће̄м сврш. 1. потпуно уситнити, размекшати храну или што друго у устима. — Није га сметало да уз своје ламентације прожваче слатке залогаје. Ков. А. Прожваћем два-три залогаја и већ сам био сит. Шапч. 2. фиг. полако, једва проговорити. — Јес то ти, стриче Стојане? — једва прожвака момак. Ћоп. Иследник подиже главу с портфеља, прожвата својим избријаним бубуљичавим уснама: »Саветујем вам да идете одавде.« Моск.