Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̀ждре̄ти

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 159

про̀ждре̄ти

прождрети

Лема

прождрети

Извор

том 5, стр. 159, редослед 8

  1. 2.

    ијек. про̀ждријети (аор. 2. и

    ијек. — ијекавскиаор. — аорист
  2. 3.

    про̏ждре̄; прил. пр про̀ждр̄вши и про̀ждре̄вши; р. прид. прО̏ждро, про̏ждр̄ла, -ло; трп. прид. про̏ждр̄т) сврш.

    прил. пр. — прилог прошлог временаприл. — прилогр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придев
  3. 1.

    појести похлепно, халапљиво, прогутати (о животињи и о човеку).

    vulgar
    вулг. — вулгарно
    — Докопала змија и прождрла чворка].
    Вес.
    Друrа два не би толико прождрла.
    Бен.
    За длаку га не прождре море.
    Љуб.
  4. 2.а.

    фиг. уништити сагоревајући ватром, пламеном.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Да мене није било, не би пола tопоља прождро огањ!
    Донч.
    И док васиону не прождре и не спржи ватра пакла, таласаће се ... тамо-амо.
    Вас.
  5. 2.б.

    уништити, упропастити.

    — Планина ... већ нам досад прождре неколико кљусади.
    Наз.
Изворни текст (OCR)
про̀ждре̄ти, про̏ждре̄м, ијек. про̀ждријети (аор. 2. и 3. л. про̏ждре̄; прил. пр. про̀ждр̄вши и про̀ждре̄вши; р. прид. прО̏ждро, про̏ждр̄ла, -ло; трп. прид. про̏ждр̄т) сврш. 1. појести похлепно, халапљиво, прогутати (о животињи и вулг. о човеку). — Докопала змија и прождрла чворка]. Вес. Друrа два не би толико прождрла. Бен. фиг. За длаку га не прождре море. Љуб. 2. фиг. а. уништити сагоревајући ватром, пламеном. — Да мене није било, не би пола tопоља прождро огањ! Донч. И док васиону не прождре и не спржи ватра пакла, таласаће се ... тамо-амо. Вас. б. уништити, упропастити. — Планина ... већ нам досад прождре неколико кљусади. Наз.