про̀жима̄ње

прожимање

Стална адреса

Лема

прожимање

Извор

том 5, стр. 160, редослед 19

—
гл. им. од прожимати (се) несврш. и уч. према прожети (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
— Студен га прожимље. Кал. Роје се ... мисли и једна другом се прожимају.
Рад. Д.

Изворни текст (OCR)

про̀жима̄ње с гл. им. од прожимати (се). про̀жимати (се), -а̄м (се) и -мље̄м (се) несврш. и уч. према прожети (се). — Студен га прожимље. Кал. Роје се ... мисли и једна другом се прожимају. Рад. Д.