Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прозбо̀рити

сврштом 5, стр. 162

прозбо̀рити

прозборити

Лема

прозборити

Извор

том 5, стр. 162, редослед 2

  1. 1.а.

    проговорити, рећи, казати.

    — Они су све то разумјели, а да ни ријечи нису прозборили.
    Коз. Ј.
    Прозборише још две-три о другим стварима, па се дигоше и одоше.
    Глиш.
  2. 1.б.

    казати, рећи своје мишљење, изјаснити се за кога, за што.

    — Сви Матишпићи ... и сви други прозборише за село.
    Мих.
  3. 2.

    почети говорити.

    — У прољеће по селу пође прича: прозборио Авдул.
    Сиј.
  4. 3.

    фиг. почети се јављати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Волим дане ... кад зелене гране љуљане вјетром немиром прозборе.
    Панд.
    И сва ... прозборише врела.
    Дуч.
Изворни текст (OCR)
прозбо̀рити, про̀зборӣм сврш. 1. а. проговорити, рећи, казати. — Они су све то разумјели, а да ни ријечи нису прозборили. Коз. Ј. Прозборише још две-три о другим стварима, па се дигоше и одоше. Глиш. б. казати, рећи своје мишљење, изјаснити се за кога, за што. — Сви Матишпићи ... и сви други прозборише за село. Мих. 2. почети говорити. — У прољеће по селу пође прича: прозборио Авдул. Сиј. 3. фиг. почети се јављати. — Волим дане ... кад зелене гране љуљане вјетром немиром прозборе. Панд. И сва ... прозборише врела. Дуч.