про̀звати
прозвати
Лема
прозвати
Извор
том 5, стр. 162, редослед 3
- 1.
дати коме, чему име, надимак, назвати.
— Јао оном који га прозове његовим надимком.
Шушкало су га прозвали што је шушкао кад говори.
Црногорци су је палату прозвали »биљардом«.
- 2.
позвати кога по имену (обично ђака на шкоиском часу). —Узе се протезати као ђак кад чека да га прозову да говори лекцију. Лаз. Л. Он је жустро ступио у ложу исти онај час кад је било прозвано његово име. Креш.
- 3.
огласити, објавити.
— Откуд теби тврди санак да још спаваш кад су пијетли трипут зору већ прозвали.
Пододреднице
добити име, назвати се. — Сељаци, занатлије и рударски радници, који су се прозвали Таборићани ... борили су се против класне експлоатације. Пов. 2. Марко Поповић, који се сам прозвао Срба ... рече једном у кујни госпа Нолиној ... Сек
Изворни текст (OCR)
про̀звати, -зо̀ве̄м сврш. 1. дати коме, чему име, надимак, назвати. — Јао оном који га прозове његовим надимком. Наз. Шушкало су га прозвали што је шушкао кад говори. Глиш. Црногорци су је палату прозвали »биљардом«. Нен. Љ. 2. позвати кога по имену (обично ђака на шкоиском часу). —Узе се протезати као ђак кад чека да га прозову да говори лекцију. Лаз. Л. Он је жустро ступио у ложу исти онај час кад је било прозвано његово име. Креш. 3. огласити, објавити. — Откуд теби тврди санак да још спаваш кад су пијетли трипут зору већ прозвали. Прер.