прозу́кати

прозукати, прозукнути

прозукати

прозукнути, прозу́кнути

том 5, стр. 165, редослед 20

в.
про̀зӯкне̄ м сврш. в. прозујати.
в. — (после броја) век
— Прозука му мождином тјескобни грч. Божић. Бол му прозукне кичмом.
И.

Изворни текст (OCR)

прозу́кати, про̀зӯка̄м и прозу́кнути, про̀зӯкне̄ м сврш. в. прозујати. — Прозука му мождином тјескобни грч. Божић. Бол му прозукне кичмом. И.