проѝграти
проиграти
Лема
проиграти
Извор
том 5, стр. 166, редослед 1
- 1.
изгубити новац играјући карте или коју другу хазардну игру, прокоцкати.
— Престадоше са картама када је телефониста ... проиграо читаву своју војничку плату, и то за пола године унапред.
Урар је попио и проиrрао.
- 2.
фиг. изгубити, лишити се какве користи, предности, претрпети губитак, штету у чему; промашити, упропастити.
— Вечера се не смије проиграти.
Ал опет се боји да не би криво учинио и своју срећу проиграо.
Мој отац је на исти начин проиграо своју будућност, проиграћу је и ја.
- 3.а.
провести, проборавити неко време у игри.
— Чинило се да ће, онако дивља и одлучна, читаву ноћ проиграти, а да не рекне ријечи и не погледа онога до себе.
- 3.б.
почети играти.
— Проиграше ... робиње за невољу ка за добру вољу.
Рј.
- 4.
учинити да ко игра, поиграва (о коњу).
— А хиљаду свата коњаника ... нека добро коње проиграју докле дође Даринка ђевојка.
- 5.
необ. изазвати дрхтање, треперење мишића, живаца целог тела.
— Ох, кад се сетим осмеunаја тих, од пете ме до главе проигра.
- 6.
(кога) спорт. бацити у игру, разиграти, активиратши.
Пододреднице
а. повр. према проиграти (3а). — Послије овога пјевања почастили би се чиме ... па би се онда младеж проиграла и пошалила. НП Вук. Мало смо се проиграли на ливади. Рј. А. б. почети играти, постати играч. — Откад си се ти проиграо? Вук Рј
Изворни текст (OCR)
проѝграти, про̀игра̄м сврш. 1. изгубити новац играјући карте или коју другу хазардну игру, прокоцкати. — Престадоше са картама када је телефониста ... проиграо читаву своју војничку плату, и то за пола године унапред. Вин. Урар је попио и проиrрао. Кал. 2. фиг. изгубити, лишити се какве користи, предности, претрпети губитак, штету у чему; промашити, упропастити. — Вечера се не смије проиграти. Киш. Ал опет се боји да не би криво учинио и своју срећу проиграо. Брл. Мој отац је на исти начин проиграо своју будућност, проиграћу је и ја. Ћос. Б. 3. а. провести, проборавити неко време у игри. — Чинило се да ће, онако дивља и одлучна, читаву ноћ проиграти, а да не рекне ријечи и не погледа онога до себе. Ћоп. б. почети играти. — Проиграше ... робиње за невољу ка за добру вољу. Вук Рј. 4. учинити да ко игра, поиграва (о коњу). — А хиљаду свата коњаника ... нека добро коње проиграју докле дође Даринка ђевојка. НП Вук. 5. необ. изазвати дрхтање, треперење мишића, живаца целог тела. — Ох, кад се сетим осмеunаја тих, од пете ме до главе проигра. Кост. Л. 6. (кога) спорт. бацити у игру, разиграти, активиратши.