про̀капати
прокапати
Лема
прокапати
Извор
том 5, стр. 172, редослед 7
- 1.а.
и -пље̄м сврш. непрел а. (из чега, нечим) почети капати.
— ЉЂVбиша, у јуначкој вољи, стиште помамну бедевију: крв јој из ребара прокапала.
Ребра ... прокапаше крвљу.
- 1.б.
пропустити капље (кише).
— lадај, падај, главно да мој кров неће прокапати.
Стаје и бусаре прокапаше, људи се нагрчише око ватре.
- 1.в.
необ. пустити сузе, заплакати.
— Оно блиједо дјевојче малих очију ... које дршћу и хоће да прокапају.
- 2.
прел. необ. натопити, наквасити.
— После су те капке крви прокапале ... ој сирота земљо, мучениц стара!
Изворни текст (OCR)
про̀капати, -а̄м и -пље̄м сврш. 1. непрел. а. (из чега, нечим) почети капати. — ЉЂVбиша, у јуначкој вољи, стиште помамну бедевију: крв јој из ребара прокапала. Јакш. Ђ. Ребра ... прокапаше крвљу. Матош. б. пропустити капље (кише). — lадај, падај, главно да мој кров неће прокапати. Вуј. Стаје и бусаре прокапаше, људи се нагрчише око ватре. Сиј. в. необ. пустити сузе, заплакати. — Оно блиједо дјевојче малих очију ... које дршћу и хоће да прокапају. Киш. 2. прел. необ. натопити, наквасити. — После су те капке крви прокапале ... ој сирота земљо, мучениц стара! Јакш. Ђ.