про̏кле̄т
проклет
Лема
проклет
Извор
том 5, стр. 174, редослед 3
- 1.
трп. прид. од проклети
- 2.
који изазива мржњу према себи, мрзак, одвратан.
— Бескрајно је вјерна веза између тога од судбине и људи проклетог стијења.
Ово је горе од проклете азачке тамнице.
- 3.
разr. у грд^и и осуди чега.
— Ја ти каж(ем, жено, да су те проклете вечерње забаве велики трошак.
Кад само не би. био тај проклети утјецај на највишем мјесту.
Фразе
проклет(а) био (била)! грдња у великом гневу, срџби, очајању. — Сто пута проклет онај дан када ми је нога ступила у тај град! Крл.; проклето ти (вам) било! у клетви, проклињању: на (за) несрећу ти (вам) било!
Изворни текст (OCR)
про̏кле̄т, -а, -о 1. трп. прид. од проклети 2. који изазива мржњу према себи, мрзак, одвратан. — Бескрајно је вјерна веза између тога од судбине и људи проклетог стијења. Мих. Ово је горе од проклете азачке тамнице. Дом. 3. разr. у грд^и и осуди чега. — Ја ти каж(ем, жено, да су те проклете вечерње забаве велики трошак. Трифк. Кад само не би. био тај проклети утјецај на највишем мјесту. Фелд.