про̀кле̄тн
проклетн QA: medium
Лема
проклетн
Извор
том 5, стр. 174, редослед 7
- 1.
изрећи проклетство над ким или чим, кунући кога пожелењи му зло, пропаст.
— llуштај ме! Хоћу да кунем! ... Та проклећу и тебе и њега и све! Проклећу вас с они2 осам гробова.
Но што јадан ја дочеках данас баш у дјецу да ме бог прокуне.
- 2.
јако, оштро изгрдити, осудити што изражавајући при том своје незадовољство, гнев.
— Била е сигурна да ће Софка ... проклети судбу што јој је досудила да такву свекрву има.
Изворни текст (OCR)
про̀кле̄тн, -ку̀не̄м сврш. 1. изрећи проклетство над ким или чим, кунући кога пожелењи му зло, пропаст. — llуштај ме! ... Хоћу да кунем! ... Та проклећу и тебе и њега и све! Проклећу вас с они2 осам гробова. Вес. Но што јадан ја дочеках данас баш у дјецу да ме бог прокуне. Ботић. 2. јако, оштро изгрдити, осудити што изражавајући при том своје незадовољство, гнев. — Била е сигурна да ће Софка ... проклети судбу што јој је досудила да такву свекрву има. Станк.