проклѝјати
проклијати
Лема
проклијати
Извор
том 5, стр. 175, редослед 6
- 1.
пустити клице, изданке, изићи из клице, почети расти.
— Кромпири тек што проклијаше.
Закопај ти ово сто метара ... оно ће се опет показати и проклијати испод земље као трава.
- 2.
добити клице (о кромпиру, луку и др. пошто су извађени из земље).
— Наступи рано пролеће, па лук проклија, мора га на ђубре бацити.
- 3.а.
израсти.
— Ја држим да никада ниједна длака није проклијала на његовом лицу. Ков.
- 3.б.
избити, пробити се на површину из унутрашњости.
— Хтео, по обичају, да се прући на олињали комодо̂, с проклијалим чекињама ... међу глибавим федерима.
- 4.
фиг. настати, развити се.
— На пољу науке проклијала је једна цела алеја астрономск(их теорија ледениХ доба.
Изворни текст (OCR)
проклѝјати, -а̄ сврш. 1. пустити клице, изданке, изићи из клице, почети расти. — Кромпири тек што проклијаше. Бен. Закопај ти ово сто метара ... оно ће се опет показати и проклијати испод земље као трава. Ћоп. 2. добити клице (о кромпиру, луку и др. пошто су извађени из земље). — Наступи рано пролеће, па лук проклија, мора га на ђубре бацити. Игњ. 3. а. израсти. — Ја држим да никада ниједна длака није проклијала на његовом лицу. Ков. А. б. избити, пробити се на површину из унутрашњости. — Хтео, по обичају, да се прући на олињали комодо̂, с проклијалим чекињама ... међу глибавим федерима. Петр. В. 4 фиг. настати, развити се. — На пољу науке проклијала је једна цела алеја астрономск(их теорија ледениХ доба. Мил.