про̀клињати

проклињати

Лема

проклињати

Извор

том 5, стр. 175, редослед 10

1.
несврш. и уч. према проклети.
несврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
2.
песн. заклињати
folk
нар. песн. — народно песништвонар. — народскипесн. — песнички
— Мене стара проклињала мајка да не љубим брадата јунака.
НП Вук

Пододреднице

~ се

заклињати се. — Ја се јесам богом проклињао и старој се мајци зарекао да се другом оженити нећу. НП Вук

заклињати се.

Изворни текст (OCR)

про̀клињати, -ње̄м несврш. 1. несврш. и уч. према проклети. 2. нар. песн. заклињати. — Мене стара проклињала мајка да не љубим брадата јунака. НП Вук.