Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прокочопе́рити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 177

прокочопе́рити

прокочоперити QA: medium

Лема

прокочоперити

Извор

том 5, стр. 177, редослед 5

  1. —

    сврш почети се кочоперити; направити се важсан.

    — Vека се тако и неки управнић мало пр0- кочопери својом напредношћу, а ја тамничар ћу по своме. Чол. Да се пред сељанима прокочопери у униформи.
    Десн.
Изворни текст (OCR)
прокочопе́рити се, -о̀пе̄рӣм се сврш. почети се кочоперити; направити се важсан. — Vека се тако и неки управнић мало пр0- кочопери својом напредношћу, а ја тамничар ћу по своме. Чол. Да се пред сељанима прокочопери у униформи. Десн.