Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

проку̀љати

сврштом 5, стр. 178

проку̀љати

прокуљати

Стална адреса

Лема

прокуљати

Извор

том 5, стр. 178, редослед 15

  1. 1.а.

    почети куљати, потећи проваљујући из чега попут бујице (о пари, диму, течности и сл.).

    сл. — слично
    — Кроз пукотину ... прокуљао
    Дим.
    Матош. Кроз врата кухиње прокуља пара, тешка и засићена мирисом печења.
    Поп. Ј.
  2. 1.б.

    фиг. изненада се појавити, искрснути у великом броју (о мислима, осећањима и сл.).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — У Милиновићеву мозгу прокуљаше и закухаше вреле мисли као пара у лонцу.
    Матош
  3. 2.

    нагло, у великом броју изићи (о људима).

    — Иза осам сати прокуља из оближњег кина шаролика ријека узбуђених ... лица.
    Лит. 1957
Изворни текст (OCR)
проку̀љати, -а̄м сврш. 1. а. почети куљати, потећи проваљујући из чега попут бујице (о пари, диму, течности и сл.). — Кроз пукотину ... прокуљао дим. Матош. Кроз врата кухиње прокуља пара, тешка и засићена мирисом печења. Поп. Ј. б. фиг. изненада се појавити, искрснути у великом броју (о мислима, осећањима и сл.). — У Милиновићеву мозгу прокуљаше и закухаше вреле мисли као пара у лонцу. Матош. 2. нагло, у великом броју изићи (о људима). — Иза осам сати прокуља из оближњег кина шаролика ријека узбуђених ... лица. Лит. 1957.