проку́њати

прокуњати

Стална адреса

Лема

прокуњати

Извор

том 5, стр. 178, редослед 16

1.
мало продремати, одспавати.
— Ја бих мало прокУ́њала ...
— Па можеш ... лези ту с децом. Вес.Хтједе силом да прокуња, да отпочине, но није му се никако дало.
Ћип.
2.а.
преболети неку лакшу болест куњајући, осећајући неку болешљивост, клонулост, не осећајући се здрав.
— Ко се разболи од неке болести ... њега другови у чети поштеде од стражарских дужности ... и он ту болест прокуња на маршу.
Чол.
2.б.
провести неко време у нераду, у стању потпуне пасивности.
— Повући ће се у себе као медвед зими у пећину и прокуњаће.
Дав.

Изворни текст (OCR)

проку́њати, про̀кӯња̄м сврш. 1. мало продремати, одспавати. — Ја бих мало прокУ́њала ... — Па можеш ... лези ту с децом. Вес.Хтједе силом да прокуња, да отпочине, но није му се никако дало. Ћип. 2. а. преболети неку лакшу болест куњајући, осећајући неку болешљивост, клонулост, не осећајући се здрав. — Ко се разболи од неке болести ... њега другови у чети поштеде од стражарских дужности ... и он ту болест прокуња на маршу. Чол. б. провести неко време у нераду, у стању потпуне пасивности. — Повући ће се у себе као медвед зими у пећину и прокуњаће. Дав.