Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

прокљу́вити

сврштом 5, стр. 175

прокљу́вити

прокљувити QA: medium

Лема

прокљувити

Извор

том 5, стр. 175, редослед 16

  1. 1.

    прокљувати.

    — Богохулна мисао би му прокљувила главу.
    Каш.
  2. 2.

    фиг. ипитујући4 сазнати што.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Распитивао је и прокљувио4 све, и сад дошао да јави то Јевди.
    Срем.
    Заподједе разговор с кочијашем да прокљуви шта с испод тога крије.
    Франг.

Пододреднице

~ се

сазнати се, прочути се (о ономе што се крило, што није било познато). — Ипак се брао прокљувило да су то четнички4 изасланици и агитатори. Ћоп

сазнати се, прочути се (о ономе што се крило, што није било познато).
Изворни текст (OCR)
прокљу́вити, про̀кљӯвӣм сврш. 1. прокљувати. — фиг. Богохулна мисао би му прокљувила главу. Каш. 2. фиг. ипитујући4 сазнати што. — Распитивао је и прокљувио4 све, и сад дошао да јави то Јевди. Срем. Заподједе разговор с кочијашем да прокљуви шта с испод тога крије. Франг.