прокљу̀чати
прокључати
Лема
прокључати
Извор
том 5, стр. 175, редослед 18
- 1.
доћи у стање кључања, врења, почети кључати, врети.
— Хитро прокључала вода.
Сунце пржи да прокључа мозак.
- 2.а.
фиг. избити, врло живо, нагло почети тећи.
— Црвена му крвца прокључала на прсима.
Тада су ... са дна њега прокључале сузе.
- 2.б.
избити на јаву, прочути се.
— Када је прокључало селима да је Мике вражја главица ... окруже дух старога малога »каноника« најружичастије наде. Ков.
- 2.в.
протећи.
— Наредников глас прокључа иза тврдо стиснутих усница као вода у леденој расјекотини.
- 2.г.
растући доћи до крајње границе бујности (о природи).
— А опет би ми драго било да ... та раскошна прољећна природа ... прокључа ... па да пусти ту, над њеном главом, двије-гри шибљике дивље руже.
- 2.д.
развијаући се доћи у стање крајње раздражености.
— Мало стишано оrорчење због отете пушке поново је прокључало.
Прокључао у њему страх од скорих дана.
Изворни текст (OCR)
прокљу̀чати, -а̄м сврш. 1. доћи у стање кључања, врења, почети кључати, врети. — Хитро прокључала вода. Гор. фиг. Сунце пржи да прокључа мозак. Вас. 2. фиг. а. избити, врло живо, нагло почети тећи. — Црвена му крвца прокључала на прсима. Шов. Тада су ... са дна њега прокључале сузе. Вуј. б. избити на јаву, прочути се. — Када је прокључало селима да је Мике вражја главица ... окруже дух старога малога »каноника« најружичастије наде. Ков. А. в. протећи. — Наредников глас прокључа иза тврдо стиснутих усница као вода у леденој расјекотини. Михољ. Г. растући доћи до крајње границе бујности (о природи). — А опет би ми драго било да ... та раскошна прољећна природа ... прокључа ... па да пусти ту, над њеном главом, двије-гри шибљике дивље руже. Вуј. д. развијаући се доћи у стање крајње раздражености. — Мало стишано оrорчење због отете пушке поново је прокључало. Ћоп. Прокључао у њему страх од скорих дана. Радул.