прола́ма̄ње

проламање

Лема

проламање

Извор

том 5, стр. 180, редослед 17

в.
гл. им. од проламати (се) прола́мати (се), про̀ла̄ма̄м (се) несврш. и уч. према проломити (се). прола́мљати (се), про̀ла̄мља̄м (се) несврш. в. проламати (се).
dialectal
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глаголпокр. — покрајинскив. — (после броја) век
— А из воде жива пуца муња. Вала богу, брда проламљају.
НП Вук

Изворни текст (OCR)

прола́ма̄ње с гл. им. од проламати (се). прола́мати (се), про̀ла̄ма̄м (се) несврш. и уч. према проломити (се). прола́мљати (се), про̀ла̄мља̄м (се) несврш. покр. в. проламати (се). — А из воде жива пуца муња. Вала богу, брда проламљају. НП Вук.