пролѝвен
проливен
Лема
проливен
Извор
том 5, стр. 183, редослед 25
- 1.
-ѐно и про̏лӣт) сврш. 1. учинити да течност истече из чега, излити из чега, разлити по чему.
— Вино пише три делије ... не платише, што не пише, то пролише.
Само у једном селу у Далмацији Италијани су пролили Јбббо̑ кектолитара̑ вна. Део̀. в. фиr. Посљедња јесен је прошла воћњаком мојим и пролила тешке и зреле боје по воћу.
- 2.
ударцем учинити да испадне, избити (око).
— Баци се машче задњом ногом и пролије ми оцу лијево око.
Фразе
~ крв коме ранити, изранити, убити кога; ~ (своју) крв за кога (што) жртвовати живот борећи се за кога (што), бранећи кога (што); ~ мозак коме убити кога; ~ речи рећи, изрећи брзо; ~ сузе заплакати; смућкај па пролиј (шућ-мућ па пролиј) нема од тога ништа.
пролила му се душа изговорио је одједном све што је било најинтимније, најскривеније у њему. — Провалила му се и пролила душа, јадао се својој земљи, изливао је ... дубок бол своје душе. Ђур.; просула се звезда каже се о метеору који пролазећи кроз Земљину атмосферу оставља иза себе светао траг. — Синоћ смо видјели ону звијезду како се пролина на свом кратком путу.
Пододреднице
1. нагло, у великој количини излити се (о киши). — Киша се напољу пролила као из кабла у густом, бучном пљуску. Донч. фиг. Пролит ће с ... стидљиви шапати блаженој тами. Рак. 2. а. раширити се на све стране, по целој површини; испунити се, бити сасвим обухваћен чим. — Душом мУ се пролила нека угодна лаrода. Ков. А. Чекао је он да се пролије светлост тог непознатог поноћног сунца. Дуч. б. показати се, појавити се. — Нека неугодна сјета проли јој се лицем. Ков. А. 3. зачути се, одјекнути, разлегнути се. — Кроз бистри зрак пролише се звуци звона. Нех. 4. (у што) добити, примити други облик, вид, нову форму. — Не осећа кад се његов ритам који је пун, који казује ... пролио у један ... празнији и празноречнији. Богдан. 5. пролитати се. — Волови су о прољећу скупи, зимус су гладовали пак се пролили на младој трави. Љуб
Изворни текст (OCR)
пролѝвен, -ѐна, -ѐно и про̏лӣт) сврш. 1. учинити да течност истече из чега, излити из чега, разлити по чему. — Вино пише три делије ... не платише, што не пише, то пролише. Вук. Само у једном селу у Далмацији Италијани су пролили Јбббо̑ кектолитара̑ вна. Део̀. в. фиr. Посљедња јесен је прошла воћњаком мојим и пролила тешке и зреле боје по воћу. Кркл. 2. ударцем учинити да испадне, избити (око). — Баци се машче задњом ногом и пролије ми оцу лијево око. Љуб.