Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

проло̀митн

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 185

проло̀митн

проломитн

Стална адреса

Лема

проломитн

Извор

том 5, стр. 185, редослед 2

  1. 1.а.

    (трп. прид. про̀ломљен) сврш. ломећи провалити, направити продор, пробити.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Тамницу му тамну проломио па извео Смиљанић Илију.
    НПХ
    Хоћеш да викнем на Цигане? Нек пуцају жице, нек проломе бубањ!
    Шапч.
  2. 1.б.

    продрети, провалити.

    — Већ одсвуда Срби проломише, Турци беже, Србињи за њима.
    Радич.
  3. 1.в.

    ударом разбити на комаде, распарчати.

    — 1а опали пушку џевердара, на прси М токе проломио.
    НП Вук
  4. 1.г.

    ломећи силом начинити пролаз, прокрчити пут.

    — la средину војске поставио Цетињане и ЉЂуботињане, у које се најбоље уздаше да ће њему проломити путе.
    НП Вук
  5. 2.

    фиг. високим, јаким гласом пресећи, нарушити постојеће стање (зрак, ноћ, тшину и сл.).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — Зов нечији, отегнут, болан и продиран, проломи ледени зрак.
    Куш.
    Гласан врисак проломи ... ноћ.
    Мил.
    В.

Пододреднице

~ се

1. а. ломећи се на све стране пасти, сурвати се, претворити се у рушевине. — Варнице просукташе, а проломљен таван наже се у пламену. Лаз. Л. Иза ње се обала проломила, и туд је пут к Дунаву. Јурк. б. поколебати се; попадати један за другим. — Осу грмљава топова као из неба. Редови се турски проломише. Вес. в. разлећи се, одјекнути силном снагом. — Одједном се сва гора проломи од вике и пуцања. Ранк. Громко клицање ... проломи се над луком. Цар Е. Г. излити се, разлити се. — Људи гледаху ... у облаке ... у живој нади да ће се проломити и натопити жедну зем.6V. Ћип. д. распрснути се, експлодирати. — Једна за другом проломи се десетак бомби. Ћос. Д. 2. фиг. а. срушити се, сломити се. — Чинило јој се да ће то морати бити страшан Дан кад се проломи ово вештачко затиШ1 е око ње. ндр. И. Нитко не пита што се то у њему проломило. Мих. б. отворити се, открити се. — Босанци се проломили: сваког се од њих отворила по једна рана, по једно сећање, успомена. Марк. М

ломећи се на све стране пасти, сурвати се, претворити се у рушевине.поколебати се; попадати један за другим.разлећи се, одјекнути силном снагом.излити се, разлити се.распрснути се, експлодирати.фиг. срушити се, сломити се.отворити се, открити се.
Изворни текст (OCR)
проло̀митн, про̀ломӣм (трп. прид. про̀ломљен) сврш. 1. а. ломећи провалити, направити продор, пробити. — Тамницу му тамну проломио па извео Смиљанић Илију. НПХ. Хоћеш да викнем на Цигане? Нек пуцају жице, нек проломе бубањ! Шапч. б. продрети, провалити. — Већ одсвуда Срби проломише, Турци беже, Србињи за њима. Радич. в. ударом разбити на комаде, распарчати. — 1а опали пушку џевердара, на прси М токе проломио. НП Вук. г. ломећи силом начинити пролаз, прокрчити пут. — la средину војске поставио Цетињане и ЉЂуботињане, у које се најбоље уздаше да ће њему проломити путе. НП Вук. 2. фиг. високим, јаким гласом пресећи, нарушити постојеће стање (зрак, ноћ, тшину и сл.). — Зов нечији, отегнут, болан и продиран, проломи ледени зрак. Куш. Гласан врисак проломи ... ноћ. Мил. В.