про̀макне̄
промакне
Лема
промакне
Извор
том 5, стр. 186, редослед 9
- 1.а.
сврш. провући између чега, кроз нешто, протурити.
— lак јој црне очи извадише, а бјеле јој дојке прорезаuе, а кроз дојке руке промакоше.
- 1.б.
проћи кроз кога што, пробитш, убити.
— Не може га пушка промакнути, носи, кажу, запис у њедрима.
- 1.в.
пробити, избити напоље, показати се.
— Текар су га брци промакнули.
- 2.а.
проћи брзо поред, покрај кога или чега.
— Iутем ... стизавао све хрпе сеоског свијета ... па чим коју хрпу промакни, опет прст у ухо.
Кад прође поред тетке, она подиже руку према глави му, али он промаче брзо.
- 2.б.
промакнути, покренути напред, помоћи да се што испуни, заврши.
— Док се ово мало промакне с раним послом, па ћемо баш једнога дана заокупити сељане.
- 2.в.
проћи, минути у времену.
— Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близу поноћи.
- 2.г.
фиг. неочекивано, одједном се појавити, синути.
— У бити шарлатанство и глупост
— промаче у његовој глави.
- 3.а.
избећи, измакнути пажњи, оку и сл.
— Слушао је пажљиво сваку владикину реч да не би промакнуло нешто.
Узрок је подложан многим нарочитим мијенама које нам промакну. Ант.
- 1.б.
пропустити учинити нешто, изоставеити.
— Тешко корача ... кафану] »Москву« никад не промакне.
- 4.
ослабити, пропасти од чега (беде, жалости и сл.).
— Нешто је сирота промакла ко̑ да је боловала, а очи јој подбухле.
- 5.а.
учинити да нешто напредује, унапредити.
— Док једни ... настоје промакнути добро опћенито ... други раде само за се.
- 5.б.
дати виши положај у служби.
— Месарић је промакнут у служби.
Пододреднице
1. постићи успех, добити виши положај. — АКо нигдје не мореш напријед, а ти ходи у Босну, и вјеру ти задајем да ћеш се промакнути у прве. О-. 2. необ. прекинути кога у говору противећи се. — И онако Власи немају ништа, већ што су покрали од Араба. Тко ти то каже? — промакну се Ибрахи
Изворни текст (OCR)
про̀макне̄ м сврш. 1. а. провући између чега, кроз нешто, протурити. — lак јој црне очи извадише, а бјеле јој дојке прорезаuе, а кроз дојке руке промакоше. НП Вук. б. проћи кроз кога што, пробитш, убити. — Не може га пушка промакнути, носи, кажу, запис у њедрима. НП Вук. в. пробити, избити напоље, показати се. — Текар су га брци промакнули. НП Вук. 2. а. проћи брзо поред, покрај кога или чега. — Iутем ... стизавао све хрпе сеоског свијета ... па чим коју хрпу промакни, опет прст у ухо. Мул. Кад прође поред тетке, она подиже руку према глави му, али он промаче брзо. Ранк. б. промакнути, покренути напред, помоћи да се што испуни, заврши. — Док се ово мало промакне с раним послом, па ћемо баш једнога дана заокупити сељане. Мул. в. проћи, минути у времену. — Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близу поноћи. Куш. Г. фиг. неочекивано, одједном се појавити, синути. — У бити шарлатанство и глупост — промаче у његовој глави. Л-К. 3. а. избећи, измакнути пажњи, оку и сл. — Слушао је пажљиво сваку владикину реч да не би промакнуло нешто. Чипл. Узрок је подложан многим нарочитим мијенама које нам промакну. Ант. 1. б. пропустити учинити нешто, изоставеити. — Тешко корача ... кафану] »Москву« никад не промакне. Каш. 4. ослабити, пропасти од чега (беде, жалости и сл.). — Нешто је сирота промакла ко̑ да је боловала, а очи јој подбухле. Мул. 5. а. учинити да нешто напредује, унапредити. — Док једни ... настоје промакнути добро опћенито ... други раде само за се. Старч. б. дати виши положај у служби. — Месарић је промакнут у служби. Новак.