про̏мена

брзине, ~ правца, ~ зрака. — Пијетли су почели кукуријекати по плотовима на промјену времена. Бен.

Та промјена у дебељкову владању имала је свој коријен у појачаном осјећају властите важности. Креш. У природи се ... могу десити ... промене при којима ... постају нове материје. НХ 3. а. смена, замена деднога другим. — Главни успјех радикализма је династијска промена. Матош. Министри су весели, нико и не сања о промени. Ранк. б. онај који замењује кога — Она ће морати потражити промјенV, јер је млада, кад се насити његова тијела. Богд. в. давање једне ствари за другу, размена производа. — Њему цару Јосифу би се уступиле Истрија и Далмација у промјену за Мореју. Нов. 4. одећа или део одеће који се мења према времену, преобука — Јелко, наручио сам ти у вароши цијелу пром)ену. Љуб. 5. грам. деклинација и конјугација именичка ~, глаголска ~, јака ~, слаба ~.