Одредница

проме́нити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 188

проме́нити

променити

Лема

променити

Извор

том 5, стр. 188, редослед 9

  1. 1.

    ијек. промијѐнити, сврш 1. учинити другим, друкчијим, претворити у што друго, дати сасвим други облик, вид.

    ијек. — ијекавски
    — Није му остало друго него да промијени живот.
    Пав.
    Треба порушити мостове на Неретви како би непријатељ помислио да смо променили правац нашег надирања.
    Дед. В.
  2. 2.

    заменити једно с другим, поставити једно место другога, у замену за друго.

    с — средњи род
    — Кад су стигли у то мјестанце, промијенио је наредника. Крањч.
    СТ
    Ујутру сам стигао у Ђенову Ту сам променио воз.
    Јак.
  3. 3.

    разменити крупни новац у ситни у одговараућој вредности.

    — Жена њеrова ... беше изишла да промени новац.
    Нед.
    Они затварају касно, они ће сигурно банкноте промијенити.
    Л-К

Фразе

~ длаку потпуно изменити телесни изглед. — Промијенио момак длаку, па се сја као свијећа. Бен., ~ лице (~ се у лицу) добити сасвим други израз лица под утицајем каквог узбуђења, догађаја и сл , ~ свет(он), живот(ом) умрети. — Дотле Фата свијет промијенила. НПХ. Осећао је да ће светом променити. Јакш. Ђ.; ~ веру (вером) прећи у другу веру. — Променивши вером, није нашао оно што је очећивао.
Андр. И.

Пододреднице

~ се

1. а. постати други, сасвим се изменити. — Променила се много ... Од лепе, младе, здраве жене постао је костур. Ранк. Сав се политички живот до темеља промијенио. Рад. Стј. б. изменити свој однос, понашање, поступак према коме. — Бошко се после смрти детиње променио према жени и кући. Сек. 2. претворити се у нешто друго, добити други облик, вид. — Вук се умије промијенити лијом. Шен. 3. заменити се, узети у замену једно место другога. — Ако је жена нероткиња, могла се променити. Цвиј

постати други, сасвим се изменити.изменити свој однос, понашање, поступак према коме.претворити се у нешто друго, добити други облик, вид.заменити се, узети у замену једно место другога.
Изворни текст (OCR)
проме́нити, про̀ме̄нӣм, ијек. промијѐнити, сврш 1. учинити другим, друкчијим, претворити у што друго, дати сасвим други облик, вид. — Није му остало друго него да промијени живот. Пав. Треба порушити мостове на Неретви како би непријатељ помислио да смо променили правац нашег надирања. Дед. В. 2. заменити једно с другим, поставити једно место другога, у замену за друго. — Кад су стигли у то мјестанце, промијенио је наредника. Крањч. Ст. Ујутру сам стигао у Ђенову Ту сам променио воз. Јак. 3. разменити крупни новац у ситни у одговараућој вредности. — Жена њеrова ... беше изишла да промени новац. Нед. Они затварају касно, они ће сигурно банкноте  промијенити. Л-К.