Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̀мигољити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 190

про̀мигољити

промигољити

Лема

промигољити

Варијанте

проми́гољити

Извор

том 5, стр. 190, редослед 14

  1. —

    сврш. појавити се, извући се из чега мигољећи се, мичући се тамо-амо.

    — У хрпи сламе под орахом на гумну промигољи нешто ЖКИВо. есн.

Пододреднице

~ се

1. мало се покренути, помакнути мигољећи се, врпољећи се. — Младић се само промигољи и зауси да ми нешто каже. Вуј. 2. извући се између чега, провући се кроз нешто вешто се сналазећи. — Деца су се промигољила кроз град брзо и задовољно. Ђур

мало се покренути, помакнути мигољећи се, врпољећи се.извући се између чега, провући се кроз нешто вешто се сналазећи.
Изворни текст (OCR)
про̀мигољити и проми́гољити, -ӣм сврш. појавити се, извући се из чега мигољећи се, мичући се тамо-амо. — У хрпи сламе под орахом на гумну промигољи нешто ЖКИВо. есн.