про̀не̄ти
пронети
Лема
пронети
Варијанте
проне́ти
Извор
том 5, стр. 195, редослед 12
- 1.
ијек. про̀нијети и пронијѐти, сврш. 1. носећи кога (што) преместити, пренети кроз што, мимо чега.
— Не би га пронијеле виле, а камоли ноге на јунаку Црном Гором на бијелу дану.
Коњ га је пронео испод ошгтре сабље. Вес. фиr. Смјеле идеале ... он је некако кроз живот пронио.
- 2.
проћи, протећи мимо носећи са собом количину чега, какав терет.
— Домаћин ... достојанствено; пронесе своје дебело тело поред Мићке.
Ухватили су рачун колико Рајна поред Базела за један дан пронесе камења.
- 3.
протегнути на већу област, проширити.
— Онда науме Маџари буну и даље пронести.
- 4.
проћи носећи што кришом, неприметно.
— Хајте Савом, књиге пронесите! НГ
- 5.а.
фиг. учинити да се о коме, о чему свуда говори, разгласити.
— Књиге ће му ... пронијети име.
Угљар Сава ... пронесе глас да то ковач прави машину »која сама од себе лети«.
- 5.б.
изнети на глас, прогласити.
— Спалише бабу Цвијету ... пошто је пронесу вјештицом.
- 6.
почети носити јаја (о кокоши).
— Кад кокош хоће да пронесе, она најприје какоће. Н. посл.
Фразе
~ роду глас а) стећи славу, прославити себе и свој род; б) ир. осрамотити себе и свој род.
Пододреднице
1. брзо проћи, преместити се, прелетети. — Прелети по неки сребрнасти облак, пронесе се тихо, нечујно преко недогледне пучине. Ранк. Зраком се понекад пронесе лаки одбљесак далеке муње. Пав. 2. брзо се раширити на све стране, постати познат свима или многима (о гласу, вестима и сл.). — Пронесе ти се глас по селу да је она испрошена. Вес. Пронио се страшан шапат: пријеки суд. Кол
Изворни текст (OCR)
про̀не̄ти и проне́ти, -нѐсе̄м, ијек. про̀нијети и пронијѐти, сврш. 1. носећи кога (што) преместити, пренети кроз што, мимо чега. — Не би га пронијеле виле, а камоли ноге на јунаку Црном Гором на бијелу дану. Маж. И. Коњ га је пронео испод ошгтре сабље. Вес. фиr. Смјеле идеале ... он је некако кроз живот пронио. Јурк. 2. проћи, протећи мимо носећи са собом количину чега, какав терет. — Домаћин ... достојанствено; пронесе своје дебело тело поред Мићке. Моск. Ухватили су рачун колико Рајна поред Базела за један дан пронесе камења. Нен. Љ. 3. протегнути на већу област, проширити. — Онда науме Маџари буну и даље пронести. Кур 4. проћи носећи што кришом, неприметно. — Хајте Савом, књиге пронесите! НГ Вук. 5. фиг. а. учинити да се о коме, о чему свуда говори, разгласити. — Књиге ће му ... пронијети име. Нех. Угљар Сава ... пронесе глас да то ковач прави машину »која сама од себе лети«. Ћоп. б. изнети на глас, прогласити. — Спалише бабу Цвијету ... пошто је пронесу вјештицом. Љуб. 6. почети носити јаја (о кокоши). — Кад кокош хоће да пронесе, она најприје какоће. Н. посл. Вук.