про̀ницав
проницав
Лема
проницав
Варијанте
пронѝцав
Извор
том 5, стр. 196, редослед 9
- 1.
= проницљив 1. који својом мишљу дубоко прониче, продире, улази у што, који брзо и правилно поима, схвата.
— едан велики принциц ... остаје јасно сведочанство његовог проницавоr духа.
Домогао се и гласа проницавог и свестрано наображеног јуриста.
- 2.
који оштро, сиво запажа, примећује.
— Готово је презао пред оним његовим бистрим, оштрим и проницавим погледом.
Очи му беху ... неприродно сјајне и проницаве.
В.
- 3.
продоран.
— У исти трен просијече зраком проницави звиждук.
Изворни текст (OCR)
про̀ницав и пронѝцав, -а, -о = проницљив 1. који својом мишљу дубоко прониче, продире, улази у што, који брзо и правилно поима, схвата. — едан велики принциц ... остаје јасно сведочанство његовог проницавоr духа. Петр. В. Домогао се и гласа проницавог и свестрано наображеног јуриста. Новак. 2. који оштро, сиво запажа, примећује. — Готово је презао пред оним његовим бистрим, оштрим и проницавим погледом. О-А. Очи му беху ... неприродно сјајне и проницаве. Мил. В. 3. продоран. — У исти трен просијече зраком проницави звиждук. Торд.