проно̀сити

1. несврш. и уч. према пронети се. 2. поносно ићи, кретати се. — Проносила се жалом витка и брза са опраним ногама све до бедара. Вил. Кад Анђа чека њега, он се опет проноси другим махалама. Марк. М. 3. чути се, одјекивати, разлегати се. — Само се из ћелија проносио очајан вапај. Хес. А. Од пјесама њених ... над расцвјеталим лозама ... што се проносе, свијет ће сс тужно занијети. Ђон. 4. постати трошан, изанђао од ношења, од дуге употребе. — Волим злато мало проношено, него сребро изнов ковано. Рј