про̏па̄ст
пропаст
Лема
пропаст
Извор
том 5, стр. 199, редослед 3
- 1.а.
стрма, дубока провалија, бездан, понор.
— Пут бијаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени.
Зинула је под њима свима црна пропаст.
- 1.б.
неограничена дубина мора, неба.
— Залазило је сунце у своју пропаст код Малте.
- 2.
фиг. дубока разлика, разилажење, јаз, неслагање у чему.
— Између хришћана и муслимана опет зијаше пропаст.
Кад би се могла претурити како пропаст што живот од смрти одваја.
- 3.а.
потпуно уништење свега, сваког живота (при каквој катастрофи, несрећи итд.).
— Пропаст света није далек. Рад.
- 3.д.
Сатрвено је градом све! ... Оде у пропаст за пола сата. Вес.
- 3.б.
материјални или морални пад, слом, упропашћење.
— Видјели су поквареност ... виших чиновника и моралну пропаст ... највиших слојева.
Велепосједници су се нашли пред потпуном материјалном пропасти. Мј. 193б.
- 3.в.
смрт (пре времена или насилна).
— Гините, браћо ... за пропаст вашу свет ће да зна!
Зеус ... намјењује такав свршетак ... да код моропловних лађа ... сами нађете пропаст. М.И.
- 3.г.
престанак, прекид постојаља.
— Са пропашћу штрајка ... пропао је и пододбор.
Пропаст укуса Антике тачно одrовара данашњој савременој пропасти укуса.
- 3.д.
губитак, штета.
— Споменуо је] ... да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти.
- 4.
онај који некога морално или материјално упропашћава, који је узрок чијем материјалном ихи моразном паду, пропадању.
— Настојао је да се и брат јој одврати од оне пропасти.
Стаде је шибати да је скитница, невјерница ... пропаст женска.
Фразе
бацити (гурнути, повући, сурвати, свалити) у ~ упропастити; доћи (ићи, стићи) на ивицу (на руб) пропасти доспети у врло тешко, опасно стање наћи се (стајати) на ивици (на рубу) пропасти бити у врло тешком положају; осуђен бити на ~ доспети у безизлазно стање; ср љати (сртати) у ~ улазити у опасан положај без обзира на последице.
Изворни текст (OCR)
про̏па̄ст ж 1. а. стрма, дубока провалија, бездан, понор. — Пут бијаше тежак и узак, са обадве стране до пута страховите пропасти и стрмени. Ат. фиг. Зинула је под њима свима црна пропаст. Крл. б. неограничена дубина мора, неба. — Залазило је сунце у своју пропаст код Малте. Киш. 2. фиг. дубока разлика, разилажење, јаз, неслагање у чему. — Између хришћана и муслимана опет зијаше пропаст. СКГ 1937. Кад би се могла претурити како пропаст што живот од смрти одваја. Кош. 3. а. потпуно уништење свега, сваког живота (при каквој катастрофи, несрећи итд.). — Пропаст света није далек. Рад. Д. Сатрвено је градом све! ... Оде у пропаст за пола сата. Вес. б. материјални или морални пад, слом, упропашћење. — Видјели су поквареност ... виших чиновника и моралну пропаст ... највиших слојева. БВ 1909. Велепосједници су се нашли пред потпуном материјалном пропасти. Мј. 193б. в. смрт (пре времена или насилна). — Гините, браћо ... за пропаст вашу свет ће да зна! Јакш. Ђ. Зеус ... намјењује такав свршетак ... да код моропловних лађа ... сами нађете пропаст. М.И. г. престанак, прекид постојаља. — Са пропашћу штрајка ... пропао је и пододбор. Лапч. Пропаст укуса Антике тачно одrовара данашњој савременој пропасти укуса. Крл. д. губитак, штета. — Споменуо је] ... да су им силне непокупљене паре по народу растурене и изложене пропасти. Срем. 4. онај који некога морално или материјално упропашћава, који је узрок чијем материјалном ихи моразном паду, пропадању. — Настојао је да се и брат јој одврати од оне пропасти. Мул. Стаде је шибати да је скитница, невјерница ... пропаст женска. Буд.