про̀пасти
пропасти, пропаднем, пропанем QA: medium
Лема
пропасти
Варијанте
пропаднем, пропанем, про̀падне̄м, про̀пане̄м
Извор
том 5, стр. 199, редослед 5
- 1.
пасти кроз што, пасти (на)доле кршећи, уклањајући својом тежином препреке.
— Кроз капу ти је коса пропала.
Пукне лед ... па пропане до паса.
Пропадоше у заборав, као што камен пада на дно.
- 2.а.
пасти, срушити се, развалити се, проломити се, провалити се под тежином, због трошности.
— Рисански град пропао је у море.
Шљеме ти се накривило, шиндра ... пропала.
- 2.б.
провалити се, добити рупе (о одећи, обући).
— Наши народни војници немађаху до танке летње блузе на којима беху пропали лактови.
- 3.
постати упао, мршав (о лицу, образима), омршавити.
— Она се силно промијенила и пропала у лиЦУ. еск. Ј.
- 4.а.
фиг. доживети, претрпети поппун неуспех у чему.
— Комад је пропао, играо се само још два пута.
- 4.б.
добити неповољну оцену на испиту.
— Iропао је у петоме разреду гимназије.
- 4.в.
изгубити пређашњу вредност, важност.
— Операцију је требало извршити ... јер је лево око већ сасвим било пропало. Пол. 1958.
- 5.
бити опустошен, уништен, упропашћен.
— Војници ми изгинули, војска се расула, земља пропала.
- 6.а.
изгубити своје имање, имовину, осиромашити, остати без ичега.
— Пропали банкари ... отпуштени чиновници ... пливају струјом.
- 6.б.
изгубити осећање части, поштења, пасти, срозати се у моралном погледу.
— Мој Васа је пропао. Увек пијан.
- 7.а.
шшчезнути, нестати; нагло се изгубити с очију, из видокруга.
— Младост је пропала.
А2, радо бих плако̑ ... за пропале чаше
— минула времена.
- 7.б.
проћи узалудно, бсскорисно, без резултата.
— Протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао.
- 8.
страдати, погинути, изгинути; угинути.
— И други пропадоше јунаци многи под Тројом.
У оно вријеме добру човјеку није било тешко пропасти. ал.
уту тањ жсртвовати се, погинути узалуд.
Фразе
у земљу да пропа днем кад се хоће истаћи осећање велике непријатности, стида због нечега; као да је у земљу (У воду) пропао одједном је нестао, изгубио се; нека одмах (на месту) пропа днем (ако није тако) нар. заклетва; остао-пропао било што било, куд пукло да пукло; пиши пропало ј е нема никакве наде, дефинитиван неуспех у нечему; ~ као брус кроз пас, ~ у неповрат нестати бестрага; ~ у сан чврсто уснути, заспати;
Пододреднице
пропасти (2а). — Гроб с његов пропа' на та' свијет. Њег. Она би их потјерала камењем, а ако би тс био просјак, псовала би, грдила да се земља пропане. Ств. 1948
Изворни текст (OCR)
про̀пасти, про̀падне̄м и про̀пане̄м сврш. 1. пасти кроз што, пасти (на)доле кршећи, уклањајући својом тежином препреке. — Кроз капу ти је коса пропала. Јакш. Ђ. Пукне лед ... па пропане до паса. Крањч. Стј. фиг. Пропадоше у заборав, као што камен пада на дно. Бен. 2. а. пасти, срушити се, развалити се, проломити се, провалити се под тежином, због трошности. — Рисански град пропао је у море. Вук. Шљеме ти се накривило, шиндра ... пропала. Шуб. б. провалити се, добити рупе (о одећи, обући). — Наши народни војници немађаху до танке летње блузе на којима беху пропали лактови. Јов. С. 3. постати упао, мршав (о лицу, образима), омршавити. — Она се силно промијенила и пропала у лиЦУ. еск. Ј. 4. фиг. а. доживети, претрпети поппун неуспех у чему. — Комад је пропао, играо се само још два пута. Срем. б. добити неповољну оцену на испиту. — Iропао је у петоме разреду гимназије. Крл. в. изгубити пређашњу вредност, важност. — Операцију је требало извршити ... јер је лево око већ сасвим било пропало. Пол. 1958. 5. бити опустошен, уништен, упропашћен. — Војници ми изгинули, војска се расула, земља пропала. Јак. 6. а. изгубити своје имање, имовину, осиромашити, остати без ичега. — Пропали банкари ... отпуштени чиновници ... пливају струјом. Крл. б. изгубити осећање части, поштења, пасти, срозати се у моралном погледу. — Мој Васа је пропао. Увек пијан. Сек. 7. а. шшчезнути, нестати; нагло се изгубити с очију, из видокруга. — Младост је пропала. Уј. А2, радо бих плако̑ ... за пропале чаше — минула времена. Дис. б. проћи узалудно, бсскорисно, без резултата. — Протрља руке, задовољан што му ни данашњи дан није пропао. Срем. 8. страдати, погинути, изгинути; угинути. — И други пропадоше јунаци многи под Тројом. М-И. У оно вријеме добру човјеку није било тешко пропасти. ал.