Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̀певати

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 200

про̀певати

пропевати

Лема

пропевати

Извор

том 5, стр. 200, редослед 3

  1. 1.

    ијек. про̀пјевати, сврш 1. почети певати.

    ијек. — ијекавски
    — Луцић је пропјевао рано.
    Комб.
  2. 2.

    фиг. бити испуњен радошћу.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Старе наше курије ... шљиварије ... све је то пропјевало.
    Матош
    Још годинV, две, па ћу га сина и оженити ... О, та и моја ће кућа пропевати!
    Глиш.
  3. 3.а.

    фиг. почети мелодично звучати, одјекивати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — У то су пропјевала звона.
    Киш
  4. 3.б.

    почети радити; доћи у стање најјаче активности.

    И шиваће машине пропевале су весело. Пол. 1944. Све су пропјевале звијезде.
    Наз.
Изворни текст (OCR)
про̀певати, -а̄м, ијек. про̀пјевати, сврш. 1. почети певати. — Луцић је пропјевао рано. Комб. 2. фиг. бити испуњен радошћу. — Старе наше курије ... шљиварије ... све је то пропјевало. Матош. Још годинV, две, па ћу га сина и оженити ... О, та и моја ће кућа пропевати! Глиш. 3. фиг. а. почети мелодично звучати, одјекивати. — У то су пропјевала звона. Киш. б. почети радити; доћи у стање најјаче активности.