про̀пе̄ти
пропети
Лема
пропети
Извор
том 5, стр. 200, редослед 13
- 1.
попети, подигнути усправно увис.
— Ја због вас лутам по целом свету ... а ви ми ни руке не прӯжате, где ли да ме на рамену пропнете увис.
- 2.
подигнути, причврстити на крст, распети (начин казне). Деан. Рј.
- 3.
фиг. измучити.
— Бришу се страсти, блиједи чежња млака ... а та ме варка у дјечаштву пропе.
Пододреднице
1. а. заузети усправан, стојећи положај, исправити се, устати. — Уз помоћ ђакона ... он владика се пропе па се затим спусти са кола. Чипл. б. подигнути се, уздићи се на прстима. — Вративши се у своју собу пропне се на прсте, напуни плућа зраком и нагло га испусти. Донч. в. попети се у3 нешто. — БУјас устрча као вјеверица уза љестве ... за њим се пропе Мачак, пак Бакоња. Мат. 2. а. уздићи се на стражње ноге (о коњу и уопште о четвороноженим животињама). — Од удара пропе се коњ. Шен. Мазга, кад дође до поточића, саже главУ, оњуши воду, па се онда као коза пропе. Нен. ЉЂ. б. подићи се, издићи се. — Цеста се пропела, не знаш, бедем ли је. Павл. Славица се пропела у постељи. Мих2. Чун се љуљне, вал заблиста, па се пропне на обалу. Јакш. М. 3. фиг. попети се, појачати се у интензитету. — Воља ... пропне се у њима борцима и баца их из пламена у пламен. Сек. Сва се његова преостала снага пропне у њему. Шег
Изворни текст (OCR)
про̀пе̄ти, про̏пне̄м сврш. 1. попети, подигнути усправно увис. — Ја због вас лутам по целом свету ... а ви ми ни руке не прӯжате, где ли да ме на рамену пропнете увис. Каш. 2. подигнути, причврстити на крст, распети (начин казне). Деан. Рј. 3. фиг. измучити. — Бришу се страсти, блиједи чежња млака ... а та ме варка у дјечаштву пропе. Уј.