Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пропи́рити

сврштом 5, стр. 201

пропи́рити

пропирити

Стална адреса

Лема

пропирити

Извор

том 5, стр. 201, редослед 5

  1. 1.

    почети дувати (о ветру).

    — З облаком облак пође, а пропири ветар јачи.
    Радич.
  2. 2.

    пирећи појачати ватру, распирити.

    — Нека ње, нек ми се нађе кад пропирим ватру на новом огњишту.
    Ћоп.
  3. 3.

    фиг. продувати, проћи брзо кроз кога, захватити, обузети кога (о каквомосећању).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Тајанственострахопоштовање према горућем камену пропирило је кроз њих рударе као вјернички занос у близини светиње.
    Цес. А.
Изворни текст (OCR)
пропи́рити, про̀пӣрӣм сврш. 1. почети дувати (о ветру). — З облаком облак пође, а пропири ветар јачи. Радич. 2. пирећи појачати ватру, распирити. — Нека ње, нек ми се нађе кад пропирим ватру на новом огњишту. Ћоп. 3. фиг. продувати, проћи брзо кроз кога, захватити, обузети кога (о каквомосећању).—Тајанственострахопоштовање према горућем камену пропирило је кроз њих рударе као вјернички занос у близини светиње. Цес. А.