Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

пропове́дати

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 203

пропове́дати

проповедати

Лема

проповедати

Извор

том 5, стр. 203, редослед 16

  1. 1.а.

    ијек. проповијѐдати, несврш. а. држати проповед у цркви.

    ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — Фратар проповиједа једноличним гласом ... и помало успављује народ.
    Кал.
  2. 1.б.

    ширити какву вероиповест излажући је и објашњавајући слушаоцима.

    — Уз такво убијање, они су им проповедали Христову веру.
    Нен. Љ.
  3. 2.

    фиг. објављивати, ширити какве назоре, идеје, ново учење и сл.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — Свет не мари оне који му једнако проповедају о дужностима и самоодрицању.
    Јов. С.
    Месождери проповиједају вегетаријанство.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
пропове́дати, -о̀ве̄да̄м, ијек. проповијѐдати, несврш. 1. а. држати проповед у цркви. — Фратар проповиједа једноличним гласом ... и помало успављује народ. Кал. б. ширити какву вероиповест излажући је и објашњавајући слушаоцима. — Уз такво убијање, они су им проповедали Христову веру. Нен. Љ. 2. фиг. објављивати, ширити какве назоре, идеје, ново учење и сл. — Свет не мари оне који му једнако проповедају о дужностима и самоодрицању. Јов. С. Месождери проповиједају вегетаријанство. Крл.