Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̀пуцати

сврштом 5, стр. 207

про̀пуцати

пропуцати

Лема

пропуцати

Извор

том 5, стр. 207, редослед 9

  1. 1.

    произвести прасак, испалити метак.

    — (ва пуша знаш, толико је Божића пропуцала у славу божју.
    Ад.
  2. 2.

    сасвим, скроз испуцати, наборати се од старости.

    — Знам сваки закретај ваш, ви багреми пропуцани и згрбљени.
    Бен.
  3. 3.

    фиг. пробити^ (3).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — У Ивице пропуцала брада.
    Ков. А.
Изворни текст (OCR)
про̀пуцати, -а̄м сврш. 1. произвести прасак, испалити метак. — (ва пуша ... знаш, толико је Божића пропуцала у славу божју. Ад. 2. сасвим, скроз испуцати, наборати се од старости. — Знам сваки закретај ваш, ви багреми пропуцани и згрбљени. Бен. 3. фиг. пробити^ (3). — У Ивице пропуцала брада. Ков. А.