Одредница

про̏рада

жтом 5, стр. 207

про̏рада

прорада

Стална адреса

Лема

прорада

Извор

том 5, стр. 207, редослед 15

  1. свестрана обрада, разрада, проучавање чега.

    — У Пожаревцу је почела прорада материјала с Петог конгреса. Б 1948. прора́дити, про̀ра̄дӣм свршt. 1. потанко проучити што, свестрано се упознати с чим, обрадити, разрадити што.
    — Ја сам се непрестано бавио тиме да стечено благо прорадим, поновим, да му дадем нов облик.
    Шкреб
    Стигао би да проради четврту главу Историје.
    Дав.
    2. почети радити, деловати.
    — Његова ће омамљена, страшна машта прорадити независно од њега самога.
    Сим.
    Осећа Бранко да је и у њему прорадила амбиција.
    Сек.
    3. провести у раду неке време.
    — Сутра ћу ваздан прорадити с децом, па крај.
    Глиш.
    А сељаци? Дан прорадив чило, сада већ за вечером су сви.
    В 1885

Пододреднице

~ се

постати радљив, вредан, провреднити се. — Како вам се пројело, боже дај да се и прорадите. Павл. Авдо се био веома прорадио. О-А

постати радљив, вредан, провреднити се.
Изворни текст (OCR)
про̏рада ж свестрана обрада, разрада, проучавање чега. — У Пожаревцу је почела прорада материјала с Петог конгреса. Б 1948. прора́дити, про̀ра̄дӣм свршt. 1. потанко проучити што, свестрано се упознати с чим, обрадити, разрадити што. — Ја сам се непрестано бавио тиме да стечено благо прорадим, поновим, да му дадем нов облик. Шкреб. Стигао би да проради четврту главу Историје. Дав. 2. почети радити, деловати. — Његова ће омамљена, страшна машта прорадити независно од њега самога. Сим. Осећа Бранко да је и у њему прорадила амбиција. Сек. 3. провести у раду неке време. — Сутра ћу ваздан прорадити с децом, па крај. Глиш. А сељаци? Дан прорадив чило, сада већ за вечером су сви. В 1885.