Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про́роковати

сврштом 5, стр. 210

про́роковати

пророковати

Лема

пророковати

Извор

том 5, стр. 210, редослед 26

  1. а.

    и несврш а. објавити, објављивати пророчанство(а).

    — Пророк Исаија је пророковао да ће се два змаа сукобити на Овчем пољу.
    Нуш.
  2. б.

    предвидети, предвиђати оно што ће се догодити.

    — Држићу се испунило што је о себи пророковао.
    Комб.
    Старији почеће да пророкују да ће и ова година подбацити. оп.
Изворни текст (OCR)
про́роковати, -кује̄м сврш. и несврш. а. објавити, објављивати пророчанство(а). — Пророк Исаија је пророковао да ће се два змаа сукобити на Овчем пољу. Нуш. б. предвидети, предвиђати оно што ће се догодити. — Држићу се испунило што је о себи пророковао. Комб. Старији почеће да пророкују да ће и ова година подбацити. оп.