Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̀сећи

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 215

про̀сећи

просећи

Стална адреса

Лема

просећи

Извор

том 5, стр. 215, редослед 12

  1. 1.а.

    ијек. про̀сјећи, сврш. 1 а. ударивши чим оштрим пресећи, расећи.

    ијек. — ијекавски
    — Сретоше се мејданџије међу двије војске; просијече га Турчина lово.
    Миљ.
  2. 1.б.

    учинити отвор, пролаз у чему помоћу оруђа, пробити, провести што (пут, улицу, пругу. и сл.) усецајући у чему или преко чега.

    сл. — слично
    — И та улица, колико га је она само напора стала док ју је просекао.
    Ћос. Б.
  3. 1.в.

    пробивши се силом кроз што (земљиште, терен и сл.) одвојити један део од другога.

    сл. — слично
    — Андријевци красно леже ... просјекла их мала ријека.
    Павл.
    Лево на страни, где је поток просекао вртачу, видело се море.
    НК 1946
  4. 2.а.

    фиr. нагло нарушити, прекинути какво стање.

    — Писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину.
    Нуш.
    Гласан врисак проломи и просијече ноћ.
    Мил.
  5. 2.б.

    одједанпут, неочекивано прекинути однос који је постојао.

    — Те неугодно помршене нити њиховога дружења није могао да нагло просијече ћаквом згодном изјавом.
    Новак
  6. 3.

    фиг. нагло се појавити и брзо се изгубити, синути.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — И тешко, окрутно просијече му мозгом мисао.
    Крањч. С.
Изворни текст (OCR)
про̀сећи, -е́че̄м, ијек. про̀сјећи, сврш. 1. а. ударивши чим оштрим пресећи, расећи. — Сретоше се мејданџије међу двије војске; просијече га Турчина lово. Миљ. б. учинити отвор, пролаз у чему помоћу оруђа, пробити, провести што (пут, улицу, пругу. и сл.) усецајући у чему или преко чега. — И та улица, колико га је она само напора стала док ју је просекао. Ћос. Б в. пробивши се силом кроз што (земљиште, терен и сл.) одвојити један део од другога. — Андријевци красно леже ... просјекла их мала ријека. Павл. Лево на страни, где је поток просекао вртачу, видело се море. НК 1946. 2. фиr. а. нагло нарушити, прекинути какво стање. — Писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину. Нуш. Гласан врисак проломи и просијече ноћ. Мил. В. б. одједанпут, неочекивано прекинути однос који је постојао. — Те неугодно помршене нити њиховога дружења није могао да нагло просијече ћаквом згодном изјавом. Новак. 3. фиг. нагло се појавити и брзо се изгубити, синути. — И тешко, окрутно просијече му мозгом мисао. Крањч. С.