Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

проси́нути

сврштом 5, стр. 216

проси́нути

просинути

Стална адреса

Лема

просинути

Извор

том 5, стр. 216, редослед 28

  1. 1.

    почети сијати, просѝоати (1).

    — Доскора просине из кућерка малога »каноника« луч.
    Ков. А.
    Чинило се сад ће и сунце просинути.
    Ћоп.
  2. 2.

    (што) прос(и)јати (2).

    — Ноћ је мрка ... звијезде нема да просине ту тамноћу.
    Хар.
    Сунце весело просину преостае облачиће.
    Гор.
  3. 3.а.

    фиг. нагло се појавити у свести.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Скочи, а кроз главу му просину питање. Петр.
  4. 3.б.

    постати ведар, задовољан под утицајем каквог осећања.

    — Старачка јој душица просинула је с тог папира.
    Новак
Изворни текст (OCR)
проси́нути, про̀сӣне̄м сврш. 1. почети сијати, просѝоати (1). — Доскора просине из кућерка малога »каноника« луч. Ков. А. Чинило се сад ће и сунце просинути. Ћоп. 2. (што) прос(и)јати (2). — Ноћ је мрка ... звијезде нема да просине ту тамноћу. Хар. Сунце весело просину преостае облачиће. Гор. 3. фиг. а. нагло се појавити у свести. — Скочи, а кроз главу му просину питање. Петр. В. б. постати ведар, задовољан под утицајем каквог осећања. — Старачка јој душица просинула је с тог папира. Новак.