просло̀вити

прословити QA: medium

Лема

прословити

Извор

том 5, стр. 219, редослед 15

1.
отворити уста да се нешто кажсе, почети гово
— рити, бекнути.
— Отац о удаји не да ни прословити.
Буд.
Јаков не узмогне ни ријечи прословити.
Кум.
2.
проговорити.
— Чувај ми образ
— прословио јој и жалосно поГЛеДао. .оп.

Изворни текст (OCR)

просло̀вити, про̀словӣм сврш. 1. отворити уста да се нешто кажсе, почети гов0- рити, бекнути. — Отац о удаји не да ни прословити. Буд. Јаков не узмогне ни ријечи прословити. Кум. 2. проговорити. — Чувај ми образ — прословио јој и жалосно поГЛеДао. .оп.