Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

проста̀чина

жтом 5, стр. 222

проста̀чина

простачина

Стална адреса

Лема

простачина

Извор

том 5, стр. 222, редослед 2

  1. 1.

    аугм. од простак (а и б).

    аугм. — аугментатив
    — Удари да му одговара сусјед, чоек ниска струка, а простачина неокресана.
    Љуб.
    Ја једем прстима, синко мој ... Ја сам простачина.
    Франг.
  2. 2.

    зб прости пук, народ; исп. простадија.

    исп. — испореди
    — I лемићи морају бити огледало простачини и у ћудоредном погледу.
    Кум.
    А гдје је вечерас војништво и полиција да растјера пијану простачину
    Новак
  3. 3.

    в. простаклук.

    archaic
    — Учитељ како бијаше човјек чедан, не хтједе да чини простачина.
    Јурк.
Изворни текст (OCR)
проста̀чина ж 1. аугм. од простак (а и б). — Удари да му одговара сусјед, чоек ниска струка, а простачина неокресана. Љуб. Ја једем прстима, синко мој ... Ја сам простачина. Франг. 2. зб прости пук, народ; исп. простадија. — I лемићи морају бити огледало простачини и у ћудоредном погледу. Кум. А гдје је вечерас војништво и полиција да растјера пијану простачину Новак. 3. заст. в. простаклук. — Учитељ  како бијаше човјек чедан, не хтједе да чини простачина. Јурк.