Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

про̀ста̄чкӣ

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 222

про̀ста̄чкӣ

простачки

Лема

простачки

Извор

том 5, стр. 222, редослед 3

  1. 1.

    који садржи у себи нешто просто, неприлично, неумесно, непристојно, вулгарно: ~ тон, простачке речи.

  2. 2.а.

    прост (5).

    — Могао ... га је потражити У сиротном селу, где је он живео у једној простачкој кући.
    Ат.
    Нова књижевност присвоји си тај мјешовити ... језик као виши литерарни наспрам простачкога пучкога.
    Јаг.
  3. 2.б.

    својствен простаку (б), груб.

    — Нек свјетина поругом ме мори, с простачкијем шакама нек гуши.
    Крањч. С.
Изворни текст (OCR)
про̀ста̄чкӣ, -а̄, -о̄ 1. који садржи у себи нешто просто, неприлично, неумесно, непристојно, вулгарно: ~ тон, простачке речи. 2. а. прост (5). — Могао ... га је потражити У сиротном селу, где је он живео у једној простачкој кући. Ат. Нова књижевност присвоји си тај мјешовити ... језик као виши литерарни наспрам простачкога пучкога. Јаг. б. својствен простаку (б), груб. — Нек свјетина поругом ме мори, с простачкијем шакама нек гуши. Крањч. С.