Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

проституи́рати

сврштом 5, стр. 223

проституи́рати

проституирати

Стална адреса

Лема

проституирати

Извор

том 5, стр. 223, редослед 2

  1. 1.

    и несврш. = проституисати 1. навести, наводити (при)силити на проституцију (1).

    несврш. — несвршени глагол
    — »Спасава« је], вјерећи се са дјевојком баченом на просјачки штап, проституирајући је на легалан начин.
    Матош
  2. 2.

    фиг. срамотити, обешчашћивати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Воли више утјеху малих, тихих радости, него плача, који можда олакшава душу, али проституира.
    Марј. М.

Пододреднице

~ се

= проституисати се 1. ода(ва)ти се проституцији.— Жене су се проституирале. Сим. 2. фиг. срамотити се, обешчашћивати се. — Аристокрација ... се проституира комиком плебејског брака. Матош

= проституисати се 1. ода(ва)ти се проституцији.фиг. срамотити се, обешчашћивати се.
Изворни текст (OCR)
проституи́рати, -у̀ӣра̄м сврш. и несврш. = проституисати 1. навести, наводити, (при)силити на проституцију (1). — »Спасава« је], вјерећи се са дјевојком баченом на просјачки штап, проституирајући је на легалан начин. Матош. 2. фиг. срамотити, обешчашћивати. — Воли више утјеху малих, тихих радости, него плача, који можда олакшава душу, али проституира. Марј. М.