Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

просто̀душно̄ст

жтом 5, стр. 223

просто̀душно̄ст

простодушност

Лема

простодушност

Извор

том 5, стр. 223, редослед 14

  1. —

    својство онога који је простодушан.

    — Смјеша се као дијете које је починило нешто недозвољено, а Не може у својој простодушности затајити. Новак. Крушка је распитивао, а Иван простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није.
    Вес.
Изворни текст (OCR)
просто̀душно̄ст, -ости ж својство онога који је простодушан. — Смјеша се као дијете које је починило нешто недозвољено, а Не може у својој простодушности затајити. Новак. Крушка је распитивао, а Иван простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. Вес.