про́стор
простор QA: medium
Лема
простор
Варијанте
про̀стор
Извор
том 5, стр. 223, редослед 21
- 1.а.
неограничена протегнутост, растојање у свима димензијама и правцима.
— Море! Оно нагони човека да силази у дубину материје, да се пење У висину духа, као да хоће да измери просторе од сунца до морског дна.
Ласте пресијецају плави простор.
- 1.б.
заједно с временом један од општих, основних облика или оквира постојања материје или ствари реалнога света, у коме свака ствар има своје одређено место.
philosophy - 2.а.
део, комад Земљине површине различите величине.
— Операција на простору Сански Мост—Приједор била је од великог значаја. Дед.
- 2.в.
Влак незамјетно осваја просторе. Хорв.
- 2.б.
ограничен део површине на који може да се смести нешто или који може да се употреби за нешто: изложбени ~, магацински, складишни ~.
— На овом скученом простору нисмо могли пружити ни детаљније излагање учења појединих филозофа. Ант.
- 1.в.
размак, удаљеност између чега (између две особе, два предмета и сл.).
— Између њих, стијешњен на врло мален простор ...
Кисик из капилара прелази у ткиво или у међуткивне просторе.
- 1.г.
ничим неиспуњена шупљина, празнина.
— Преда мном простор бездане празнине.
Празних простора ... има у њезину образовању.
- 3.
просторија, дворана.
— Трошни дворац ... претвара у модеран музејски објекат са више од
- 0.
простора за излагање умјетнина. Вј. 19б7.
- 4.
временско раздобље.
— Цео тај простор мог живота ... стоји ми јоште живо у памети.
Сјетите се ... да сте људи и да морате гледати и кроз тамни мрак у далеки простор и знати да је овдје све временито.
- 5.
фиг. подручје, област какве делатности.
— У големим пјесничким просторима је логичар туђинац.
Живо обојени, они у простору фантазије добију конкретан облик визуелних представа.
биол. в. уз животан (изр.); казнени ~ спорт. в. уз казнени (изр.); космички, свемирски, светски простор астр. космос, свемир; мртви ~ војн. комад земљишта на којему се прикривени циљ не може гађати мецима; ничији ~ војн. в. уз земља (изр.); праг простора псих. најмањи размак двају утисака на кожи, при коме се они ра3- ликују као два утиска; стамбени простор величина стана изражена у броју просторија или у кубним метрима; стартни ~ полазна тачка на такмичењима; чу ло, осетило за полукружни канали у унутрашњем уху. 13ж
Фразе
борбени простор спорт. простор (у мачевању) у којем се борци смеју борити; брисани простор војн. в. уз брисани; ваздушни, зрачни простор простор над државом по којем, без дозволе, не смеју летети туђи авиони; зракопразни ~ физ. простор у којем нема зрака, јер је, ради експериментисања, вештачки, умјетно исисан; животни
Изворни текст (OCR)
про́стор и про̀стор м 1. а. неограничена протегнутост, растојање у свима димензијама и правцима. — Море! Оно нагони човека да силази у дубину материје, да се пење У висину духа, као да хоће да измери просторе од сунца до морског дна. Јанк. Ласте пресијецају плави простор. Нам. б. фил. заједно с временом један од општих, основних облика или оквира постојања материје или ствари реалнога света, у коме свака ствар има своје одређено место. 2. а. део, комад Земљине површине различите величине. — Операција на простору Сански Мост—Приједор била је од великог значаја. Дед. В. Влак незамјетно осваја просторе. Хорв. б. ограничен део површине на који може да се смести нешто или који може да се употреби за нешто: изложбени ~, магацински, складишни ~. — На овом скученом простору нисмо могли пружити ни детаљније излагање учења појединих филозофа. Ант. 1. в. размак, удаљеност између чега (између две особе, два предмета и сл.). — Између њих, стијешњен на врло мален простор ... Креш. Кисик из капилара прелази у ткиво или у међуткивне просторе. НЧ. г. ничим неиспуњена шупљина, празнина. — Преда мном простор бездане празнине. Гор. фиг. Празних простора ... има у њезину образовању. Торб. 3. просторија, дворана. — Трошни дворац ... претвара у модеран музејски објекат са више од 0 простора за излагање умјетнина. Вј. 19б7. 4. временско раздобље. — Цео тај простор мог живота ... стоји ми јоште живо у памети. Нен. М. Сјетите се ... да сте људи и да морате гледати и кроз тамни мрак у далеки простор и знати да је овдје све временито. Јонке. 5. фиг. подручје, област какве делатности. — У големим пјесничким просторима је логичар туђинац. Матош. Живо обојени, они у простору фантазије добију конкретан облик визуелних представа. Панд.