просто̀та

простота

Лема

простота

Извор

том 5, стр. 225, редослед 10

1.а.
својство онога који је прост (1а), једноставност.
— Оци наши љубише простоту ... у живљењу ... и у говорењу.
Старч.
Они што воле велики свет одвратиће се с презрењем од простоте његовог сеоског огњишrа.
Нед.
1.б.
својство онога који је прост (1б).
— Ова простота монаде чини те једна монада не може НИкако примити утицаје од друге монаде )ер оно што је сасвим просто и што нећа делова, не допушта нити да се шта из њега изнес нити у њ унесе.
Петрон.
2.а.
својство онога који је прост (за), простодушност, наивност, непосредност, неизвештаченост.
— Познало се да из њега говори она добра простота и искреност.
Коз. Ј.
2.б.
својстео онога који је прост (4а),необразованост, нижи друштвени положај.
— Ја волим ... да се сетим нашиХ старих, њих који су у простоти својој имали нечега ... здравог и непомућеног многом науком.
Нед.
3.
својство онога који је прост (4б), груба реч или чин, просташтво, простаклук.
— Дизали су шаке ... испуштали клетве и простоте протестирајући за безобзирним вехиклом.
Бег.
4.
прост народ, пук, необразована гомила, светина.
— ћИхова виша класа ОД Простоtе не разликује се никаквом науком или особитијим знањем, него само богатством и господством.
Вук
С господом је говорио талијански, с простотом на »моте«. Дражс.

Фразе

опсенити простоту разг. ученим речима и фразама заслепити, заварати кога.

Изворни текст (OCR)

просто̀та ж 1. а. својство онога који је прост (1а), једноставност. — Оци наши љубише простоту ... у живљењу ... и у говорењу. Старч. Они што воле велики свет одвратиће се с презрењем од простоте његовог сеоског огњишrа. Нед. б. својство онога који је прост (1б). — Ова простота монаде чини те једна монада не може НИкако примити утицаје од друге монаде )ер оно што је сасвим просто и што нећа делова, не допушта нити да се шта из њега изнес нити у њ унесе. Петрон. 2. а. својство онога који је прост (за), простодушност, наивност, непосредност, неизвештаченост. — Познало се да из њега говори она добра простота и искреност. Коз. Ј. б. својстео онога који је прост (4а),необразованост, нижи друштвени положај. — Ја волим ... да се сетим нашиХ старих, њих који су у простоти својој имали нечега ... здравог и непомућеног многом науком. Нед. 3. својство онога који је прост (4б), груба реч или чин, просташтво, простаклук. — Дизали су шаке ... испуштали клетве и простоте протестирајући за безобзирним вехиклом. Бег. 4. прост народ, пук, необразована гомила, светина. — ћИхова виша класа ОД Простоtе не разликује се никаквом науком или особитијим знањем, него само богатством и господством. Вук. С господом је говорио талијански, с простотом на »моте«. Дражс.