про̀стре̄ти
прострети
Лема
прострети
Извор
том 5, стр. 226, редослед 11
- 2.
(аор. 2. и
- 3.
л нро̄стре̑; имп. про̀стри; прил. пр. про̀стр̄вши и про̀стре̄вши; р. прид. про̏стро, про̏стр̄ла, -ло; трп. прид. про̏стр̄т), ијек. про̀стријети, сврш.
- 1.а.
оно што је било сложено, свито, смотано размотати, сасвим раширити (обично за лежање или седење).
— Iрострешс ми, легох ... занесох се и заспаХ.
Простро је лежај крај мојега и сада тамо станује.
Ипростријеше им хасуру да сједну.
- 1.б.
разастрети, раширити што по површини чега.
— Стојан лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву lза Гојкову постељу].
Обадвије су прекрстиле руке испод сложеног поњавца што ће га простријети у цркви.
- 1.в.
покрити сто столњаком и приредити прибор за јело на њему.
— Код њега је стол увијек прострт.
- 2.а.
(коrа) учинити да ко падне, оборити, срушити; убити.
— Па ћеш видјет да ћемо мријети и душмана клетог простријети.
Овај ме ударац простре и за три недјеље дуље процуљи моје боловање.
- 2.б.
положити на што. —Жандарми одмах скидоше с кола Пантовца мртва хајдука и простреше га по зеленој ливади. Ранк.
- 3.
фиг. необ проширити, применити.
— Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њиХ. Њуш.
Фразе
како ко простре, онако ће и спавати (како простреш, онако ћеш и лећи) посл. како ко ради, онако ће му и бити; сваки чин и поступак има и своје последице.
Пододреднице
1. а. проширити се, раширитш се на све стране по површини чега, заузетни велик простор. — Понеко запева, глас му се простре, разастре па све стране. Станк. Магла се попут непрегледног мора прострла по низини. Крањч. Стј. б. просути се ширећи се на све стране (о коси). — Расплетена јој се красна црна коса прострла по узглавЉУ. Киш. 2. а. опружити се целим телом, протегнути се ради спавања. — Збацих с рамен копоран под једну лиснату букву па се прострех по њему. Вес. Голем и јак, простро се по земљи. Хорв. б. бацити се, пасти на земљу заклањајући се од чега. — На тај сигнал, обе се стране у магновењу простреше по земљи и просуше оrањ. Лаз. М. Простремо се одмах по земљи да нас не би захватила парчад наших бомби. Јак. в. пасти, пружити се целим телом пред кога или пред чије ноге у знак понизне нолбе. — И сад, он се, понизно као роб, простре пред ноге овог детета у сузама. Уск. Сви свештеници и калуђери падоше, простреше се по каменитом поду метанишући. Чипл. 3. пасти на земљу оборен од чега (од метка, ударца, бола, глади). — Пуче потоња пушка и ... погоди lетр баш у потиљак ... Он се само простре, не пустивши ни гласа. Вес. Опет посрнуше, опет се простреше по земљи изнемогли од глади]. П 1958. 4. фиr. пружити се, протег. нути се. — Иза пчелињака простро се широк врт. Коз. Ј. Опружио се и простро равно дебели хумус. Ђур
Изворни текст (OCR)
про̀стре̄ти, про̏стре̄м (аор. 2. и 3. л. нро̄стре̑; имп. про̀стри; прил. пр. про̀стр̄вши и про̀стре̄вши; р. прид. про̏стро, про̏стр̄ла, -ло; трп. прид. про̏стр̄т), ијек. про̀стријети, сврш. 1. а. оно што је било сложено, свито, смотано размотати, сасвим раширити (обично за лежање или седење). — Iрострешс ми, легох ... занесох се и заспаХ. Шапч. Простро је лежај крај мојега и сада тамо станује. Бен. Ипростријеше им хасуру да сједну. Андр. И. б. разастрети, раширити што по површини чега. — Стојан лепо разредио меко миришљаво сено, простро преко њега поњаву lза Гојкову постељу]. Ранк. Обадвије су прекрстиле руке испод сложеног поњавца што ће га простријети у цркви. Ивак. в. покрити сто столњаком и приредити прибор за јело на њему. — Код њега је стол увијек прострт. Пав. 2. (коrа) а. учинити да ко падне, оборити, срушити; убити. — Па ћеш видјет да ћемо мријети и душмана клетог простријети. Март. Овај ме ударац простре и за три недјеље дуље процуљи моје боловање. Кос. б. положити на што. —Жандарми одмах скидоше с кола Пантовца мртва хајдука и простреше га по зеленој ливади. Ранк. 3. фиг. необ проширити, применити. — Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њиХ. Њуш.