про̏ст
прост, проста
Лема
прост
Варијанте
проста, проста
Извор
том 5, стр. 221, редослед 3
- 1.а.
(одр. простӣ, комп. простијӣ) који није сложен и тежак да се схвати, који је лако разумљив, једноставан.
— Прво ће пасти у очи српском читаоцу када буде читао ово дело ... како је у њему све просто и обично.
- 1.б.
који није састављен и сложсен, који је једноставан по своме саставу, једноврстпан.
— СВе материје ћоје познајемо можемо поделити на две групе. просте материје (елементе) и сложене материје (једињења).
н. који није замршен, заплетен, којије природан, једноставан.
— На ово геолошко питање нити е одговор прост, нити му је место да се овде излаже.
Очекивао је прост расплет.
- 2.
који се ничим не разликује или истиче између других, обичан, свакидашињи.
— Она љубавна писма ... нису него проста варка, лаж.
- 3.а.
који није лукав, превејан, који је безазлен, отворен, непосредан, природан, простодушан.
— Она је чиста проста душа.
- 3.б.
ограничен, наиван, приглуп.
— Бивало је да се понеки сељак учини прост и упреподоби се, па их само слуша.
- 4.а.
сиров, неизграђен, недотеран.
— Леже ту мирно ... у ковчегу простом.
- 4.б.
груб, неодгојен, неотесан, неучтив, неуљудан, простачки.
— Он је њеrа држао простим дивљаком.
- 5.
који припада широким слојевима народа.
archaic— Језик којим ће писати нашао је ... у говору простог света.
- 6.
који има малу цену, јефтин.
— Нашли су се у рестаурацији ... гдје је све воњало ... по простим бојама и фирнису.
- 7.а.
ослобођен од чега.
— Мелити се чинило да дој се смијеши праскозорје новога живота ... проста од свих предрасуда и стеrа обичнога људскога друштва.
- 7.б.
отворен, слободан.
— Одлази, пут ти је прост.
Онима горе из Подгорине највише је завидио баш на томе што се налазе на отворену терену куд је на све стране слободан пут и проста џада.
- 8.
опроштен, без замерке.
— Држ се, аго, немој варнут, аго, ... теби просто турковање било! Март. lек ме убије; проста му моја крв!
година астр. година која има 3б5 дана; реч грам. реч којој ниједан део није узет од друге речи и која се уопште не може делити; реченица грам. в. уз реченица (изр.); просте вежбе фиск вежбе које се вежбају без справа, простим оком (нешто видети) видети што без наочара, без далекозора, без помоћних средстава за појачање вида, проста му душа! нар. нека му бог опрости! просто ти, нека ти је просто, од бога ти (му, вам, им) просто било! без икакве замерке, опроштено ти било!
Фразе
бити на простој нози бити на счободи, бити пуштен из затвора. — Кад је чуо да је Гајиша на простој нози ... хтједе утећи из болнице. Турк., ~ број мат. број који је дељив само са самим собом и јединицом;
Изворни текст (OCR)
про̏ст, -а и проста, -о (одр. простӣ, комп. простијӣ) 1. а. који није сложен и тежак да се схвати, који је лако разумљив, једноставан. — Прво ће пасти у очи српском читаоцу када буде читао ово дело ... како је у њему све просто и обично. Нед. б. који није састављен и сложсен, који је једноставан по своме саставу, једноврстпан. — СВе материје ћоје познајемо можемо поделити на две групе. просте материје (елементе) и сложене материје (једињења). НХ. н. који није замршен, заплетен, којије природан, једноставан. — На ово геолошко питање нити е одговор прост, нити му је место да се овде излаже. Жуј. Очекивао је прост расплет. Кал. 2. који се ничим не разликује или истиче између других, обичан, свакидашињи. — Она љубавна писма ... нису него проста варка, лаж. Новак. 3. а. који није лукав, превејан, који је безазлен, отворен, непосредан, природан, простодушан. — Она је чиста проста душа. Матош. б. ограничен, наиван, приглуп. — Бивало је да се понеки сељак учини прост и упреподоби се, па их само слуша. Срем. 4. а. сиров, неизграђен, недотеран. — Леже ту мирно ... у ковчегу простом. Панд. б. груб, неодгојен, неотесан, неучтив, неуљудан, простачки. — Он је њеrа држао простим дивљаком. Коз. Ј 5. заст. који припада широким слојевима народа. — Језик којим ће писати нашао је ... у говору простог света. Прод. 6. који има малу цену, јефтин. — Нашли су се у рестаурацији ... гдје је све воњало ... по простим бојама и фирнису. Крл. 7. а. ослобођен од чега. — Мелити се чинило да дој се смијеши праскозорје новога живота ... проста од свих предрасуда и стеrа обичнога људскога друштва. Том б. отворен, слободан. — Одлази, пут ти је прост. М-И. Онима горе из Подгорине највише је завидио баш на томе што се налазе на отворену терену куд је на све стране слободан пут и проста џада. Ћоп. 8. опроштен, без замерке. — Држ се, аго, немој варнут, аго, ... теби просто турковање било! Март. lек ме убије; проста му моја крв! Вес.